Grčka i običaji

Običaji u Grčkoj i na grčkim ostrvima su uglavnom religioznog karaktera ili su vezani za paganizam. Grci su veoma sujeverni i dosta veruju nadprirodne dogadjaje. Ovde su nabrojane neke od najpoznatijih grčkih tradicija:

IMENDAN

Veliki broj Grka dobija ime po nekom od svetaca. Tako na primer, većina muškaraca na Krfu se zove Spiros, po Svetom Spiridonu zaštitniku ostrva. Imendan se smatra važnijim od rodjendana i tog dana gosti posećuju slavljenika bez poziva.

VERIDBA i VENČANJE

U unutrašnjosti Grčke, kao i na većini ostrva, pre venčanja mladoženja mora da zaprosi devojku i da traži dozvolu od njenog oca. Kada sedogovor postigne, poziva se sveštenik da blagosilja verenike i burme.

Pre venčanja mladu oblače njene prijateljice i rodjake i mladoženji nije dozvoljeno da je vidi. Za vreme venčanja kum i kuma (koumbaro i kombara), daju prstenje svešteniku, prekrste krunu (stefana) po tri puta i onda je stave na glave mladenaca.

KRŠTENJE

Krštenje je najvažniji dan u životu pravoslavnih Grka. Sveta tajna se obavlja u prvoj godini života. Do tada beba nema ime već je jednostavno zovu "beba".

GRČKO "NE"

28 oktobar je dan kada je Joanis Metaksas (grč. Ιωάννης Μεταξάς) grčki general i državnik,1940 godine odbio ultimatum i rekao "OXI" (ne) italijanskim okupatorima.

VEROVANJA

1. NOŽEVI - ako neko zatraži nož, Grk mu ga neće dati direktno u ruku, već će ga staviti na sto i pustiti ga da ga sam uzme.

2. ZAPLJUVANJE PROTIV UROKA - kao i kod nas, veruje se da će se na taj način oterati zlo. Kada neko govori o ložim stvarima onaj drugi kaže "ftou, ftou, ftou" (kod nas "pu, pu, pu, daleko bilo"). Isto važi i kad se hvale mala deca.

3. "PIPNI CRVENO" - ako u razgovoru, dvoje ljudi istovremeno pomenu istu stvar, verujue se da će se nih dvojica posvadjati. Da bi se to sprečilo odmah se izgovori “piase kokkino” i obojica moraju da dodirnu neku crvena stvar koja se nalazi u blizini. 

4. HLEB - Za Grke hleb je Božiji dar. Pre nego što ga iseku, starije žene ga blagosiljaju i pokretom ruke naprave  krst  iznad njega.

5. UROKLJIVE OČI - Po grčkim selima postoji verovanje da zluradi i zajedljjivi komentari mogu da dovedu do "matiasme". Da bi se to izbeglo nosi se plava narukvica, ili plavo staklo sa nacrtanim okom. Dobru zaštitu predstavlja i beli luk, koji visi po uglovima seoskih kuća.

»»  read more

KAFENION - centar sveta grčkih ostrva

Kafenion ili po našem kafana, je tradicionalno mesto gde se u grčkim selima okupljaju muškarci. Kad kažemo muškarci, to je zato jer lokalne žene gotovo nikada ne ulaze u kafenion. Ali to nije zakon već samo običaj i niko se neće namrgoditi ako se neka žena i pojavi unutra. Svako selo ima bar jedan ili dva kafeniona. Obično se nalaze na trgu u centru sela i lako ih je identifikovati po nekoliko starih stolica i par stolova koji se nalaze ispred. Osim kafe, može se tu popiti i uzo, pivo ili sok, a u nekima se prodaju i osnovne životne namirnice. Kafenioni uz piće nude i jelo - neki samo feta sir i masline, a neki uz grčku salatu i nešto više. Uz meze i piće neizostavno idu i partija tavlija ili karata, a uz njih i  razgovori u rasponu od lokalnih ogovaranja, pa do filozofskih rasprava kako svet učiniti boljim mestom. Kafenioni služe i kao poštansko sanduče - u selima poštari ne raznose poštu po kućama, već sve ostavljaju u lokalnom kafenionu. I na samo poštu, već i penzije. Osim toga nemojte se čuditi, ako naletite i na dan kada se u kafenionu meri krvni pritisak.

Ako letujete na Krfu, Kritu ili nekom drugom grčkom ostrvu, pronadjite vremena da posetite bar jedno od sela u unutrašnjosti ostrva i svratite u kafenion na pivo i masline.

»»  read more

Vrata Dablina

Georgijanski ili džordžijanski Dablin je fraza koja ima dva značenja:

Prvo je da opiše period u istoriji grada od 1714 do 1830, tačnije od početka vladavine kralja Džordža I, pa sve do smrti kralja Džordža IV.Javne i privatne zgrade koje su izgradjene za vreme "četiri Džordža" su imale poseban i unificiran stil koji je nastao iz tzv. Paladijanske arhitekture (po italijanskom arhitekti iz 16. veka Andre Paladiu).

Drugo je da opiše zgrade koje dele taj stil u današnjem Dablinu.

Georgijanski stil je vezan za prosperitet Dablina tokom 18 veka. Osnovna karakteristika stila je ponavljanje geometrijskih detalja. To se najbolje može videti na predivnim i raznobojnim vratima, koja ukrašavaju veliki broj zgrada u Dablinu.

I pored ponavljanja karakteristika, ne postoje potpuno ista georgijanska vrata. Obraćanje pažnje na detalje te vrste može da bude veoma zabavno dok se krećete po Dablinu.

Inače istorija kaže da su posle smrti kraljice Viktorije, britanske vlaste (Irska tada nije bila nezavisna) naložile da se u znak žalosti, sva vrata u Irskoj ofarbaju u crno. Irci su na to odgovorili farbanjem vrata najživljijim bojama i ta tradicija je ostala do danas.

Nezvanična istorija opet tvrdi da je ženama više dosadilo da njihovi pijani muževi, svake noći posle izlaska iz pabova, odlaze do tudjih vrata, penju se uz tudje stepenice, ulaze u tudju spavaću sobu i spavaju sa tudjom ženom. Zato su ih ofarbale različito, kako bi im pomogle da lakše nadju svoju kuću.

Postoji i treća priča po kojoj su tradiciju farbanja vrata počeli poznati irski pisci Džorž Mur i Oliver Gogerti. Njih dvojica, inače teške pijanice (što uopšte nije tačno), su živeli vrata do vrata u ulici Ely Place u centralnom Dablinu.I da ne bi jedan drugom kucali na vrata u zlo doba, ofarbali su ih - jedan u crveno, a drugi u zeleno.

Nažalost od 1950 godine georgijanski Dablin je bio "napadnut" državnom politikom. Veliki broj kuća iz 18 veka je jednostavno srušen, naročito oko St Stephens Green-a i ulice Fitzwilliam. Tu su podignute ne naročito lepe poslovne i vladine zgrade. Razlog za taj potez je ideologija tog toba, koja je želela da izbriše što više fizičkih podsetnika irske kolonijalne prošlosti. Zahvaljujući arhitektama, istoričarima i Irskom Turističkom Savezu, sa tom praksom se prestalo i irska vlada je shvatila kakav potencijal čine turisti koje kao magnet privlače "The Doors of Dublin."

»»  read more