Petrograd, Lenjingrad ili danas Sankt Peterburg, je osnovan 1703 godine. Poznat je po svojim spomenicima, mostovima, po lepoti arhitekture koja kao magnet privlaci ljude iz celog sveta. Poznat po lepoti Neve, po kanalima zbog koga ga nazivaju severnom Venecijom. Ne postoji grad na svetu gde je zivelo toliko talentovanih ljudi: pisci Dostojevski, Puškin, Ljermontov, Gončarov, slikari Ilja Rijepin, Malevič, Šiškin. Arhitekte Rastreli, Monferan i Rosi su svoja najbolja dela napravili upravo u Petrogradu. Petropavlovska tvrdjava, Isakijevski i Kazanski Sabor, zgrada Admiraliteta, Nevski prospekt i nezaobilazni Zimski dvorac - Ermitaž.Kao što rekoh, milioni turista posećuju ovaj grad. Ali nije samo Rastelijeva arhitektura ili opere Čajkovskog ono što ih privlači. Sankt Peterburg je moderan grad. Grad koji diše i inspiriše. Odavde je krenula Oktobarska revolucija, a devedesetih godina i pokret koji je istu i okončao (Doduše ni jedno ni drugo nije baš bilo dobro za ruski narod).
Priznajem da sam veoma subjektivna u odnosu na Piter, kako ga stanovnici Petrograda zovu. Shodno tome kao prvu stanicu u obilasku grada, predlažem posetu kući u kojoj je živeo najveći Petrogradjanin - Fjodor Mihajlovič Dostojevski:
Njegov stan, a danas muzej, nalazi se iza Vladimirskaja crkve u ulici Kuznječni perulok 5/2, par minuta hoda od metro stanice Vladimirskaja. Videćete detalje iz života Dostojevskog vezane za njegov rad, hapšenje i progonstvo. Isečke iz novina tog vremena koji su ga inspirisali i fotografije kuće u kojoj je smeštena priča o braći Karamazov. Dostojevski je u ovom stanu živeo u dva navrata: veoma kratko 1846, a zatim od 1878, pa sve do svoje smrti u januaru 1881 godine. Tu je počeo da piše svoju ranu priču "Dvojnik" i tu je napisao Braću Karamazove, svoj poslednji roman. Dostojevski je sahranjen na groblju Nikolskoe u okviru manastira Aleksandar Nevski. Tu počivaju i ostali ruski velikani: Čajkovski, Glinka, Korsakov, Musorgski, Lomonosov i admiral Mordvinov.Manastir se nalazi pored Neve, odmah iza trga Aleksandra Nevskog.
Marija
