Nije naročito teško slediti Hemingvejeve tragove u snegu. Dvadestih godina prošlog veka, po povratku iz Prvog Svetskog rata, Hemingvej je bio stalno u pokretu. Kao dopisnik Toronto Star-a, baziran u Parizu, prosto je žonglirao svoju ogromnu želju za životom sa veoma tankim budžetom. Pre nego što je dobio zadatak da izveštava sa mirovne konferencije u Lozani, proveo je svoj domor u jeftinom, malom pansionu u Šambiju iznad Montreja. Taj pansion je opisan u poslednjim glavama njegovog romana Zbogom oružje. Danas je taj, pomalo kičasti ali udoban pansion, privatna kuća. Medjutim u okolini postoji mnoštvo drugih, sličnih, sa istim perjanim dušecima i istim veličanstvenim pogledom, koji se kroz zamrznute prozore, pruža preko Ženevskog jezera na Francuske Alpe.
Mnogobrojne žičare i ski-liftovi, su prebacile ozbiljne skijaše na veće visine. Ali snežne zime u Šambiju imaju neodoljiv šarm. Osim šetnji po šumovitim stazama, mošete da se isprobate i u Hemingvejevom omiljenom zimskom sportu - sankanju. I mada nije ni blizu toliko "mačo", kao što je to bila trka sa bikovima u Panpaloni ili lov na velike životinje po savanama Afrike, Hemingveju ni na pamet nije padalo da potcenjuje sankanje u Švajcarskoj.
U jednom od svojih članaka za Toronto Star,iz marta 1922 godine, Hemingvej je napisao:"Za sankanjem u Švajcarskoj vlada prava pomama. Nedeljom možete videti celu Švajcarsku, od starica, do sasvim male dece, kako se spuštaju nioz ove strme planinske puteve, sedeći na ovim drvenim, izdignutim "palačinkama", sa istim napetim izrazom na licu. Upravljaju svojim ispruženim nogama, na stazi koja je dugačka 12 milja, brzinom od preko 30 milja na čas..."
Danas se ne može spuštati istim putevima (Švajcarci ih jako dobro održavaju, pa su gotovo uvek bez snega), ali će vas Montreux-Oberland-Express, odvesti do jedne od najlepših sankaških staza u Švajcarskoj u Les Avants iznad Montreja.
Montreux-Oberland-Express je tkom zime uvek pun. U njemu možete sresti poznate ličnosti iz svih sfera javnog života. Cilj ovih vlasnika skupih bundi i Louis Vuitton torbi je mondensko zimovalište Gstaat. Usputna stanica u les Avantsu je odredište baka i male dece za bezbrižno popodnevno sankanje. Malo stariji tinejdžeri - budući šampioni u bobu, preferiraju noćne vožnje, kada je na stazi više leda.
Švajcarske familije preferiraju gotovo neuništive, drvene "Davos" sanke. Oni mladji, opet, više vole plastične u obliku tanjira ili jednostavno uzmu teške plastične kese za djubre, iseku otvore za noge, i sve je spremno za vratolomno spuštanje.
Obične sanke se mogu iznajmiti za svega nekoliko franaka na lokalnoj železničkoj stanici. Odatle će vas šatlovi prebaciti do Col de Sonloup, koji se nalazi na 1150 m nadmorske visine - dovoljno visoko da izbegnete maglu, koja je tokom zime česta iznad Ženevskog jezera.
Hemingvejev opis sankanja je mnogo bliži opisu opasne avanture, nego bezbrižnoj dečijoj igri:"Od samog starta, sanke kreću veoma brzo, a u sledećih nekoliko trenutaka, vozite brzinom koju nikada ranije niste osetil. Sedite na uskim sankama, svega 30-ak cm iznad zaledjene staze, a put prolazi pored vas kao film, dok sanke ubrzavaju prema sledećoj oštroj krivini. Ukoliko se nagnete na pogrešnu stranu ili ćete izleteti sa staze, ili ćete nastaviti spust niz stazu, ali ne na sankama, već na različitim delovima svog tela..."
Probajte sami i znajte da vas poslednja nizbrdica dovodi tačno pred Buffet de la Gare, na šolju penušave tople čokolade.
