"Nadjemo se kod Anker sata" (Wir treffen uns bei der Ankeruhr.)! Pomenuti sat je jedno od omiljenih mesta za sastanke u centarlnom Beču, na trgu Hoher Markt. Iza imena sata ne stoji neka romantično-avanturistička pomorska priča (Anker na nemačkom znači sidro), već - osiguravajuće društvo "Der Anker". Krajem XIX veka, kompanija je kupila dobar komad zemlje i na njemu, po planovima čuvenih arihtekata Ernsta Gotlifa i Aleksandra Nojmana izgradila dve reprezentativne zgrade za potrebe društva, tzv. Ankerhof.
Slikaru Franc Von Matšu je pripala čast da dizajnira sat koji će se nalaziti na mostu koji je dve zgrade povezivao. Sam most se drži na četiri konzole na kojima su figure Adama, Eve, andjela i djavola. Sat ima u prečniku četiri metra. Mozaik na cifarniku prikazuje dvanaest grbova sa stare bečke gradske zastave i štitove sa simbolima iz privatnog i zanatskog života.
Ispred mozaika, tokom dvanaest časova, prolazi, doduše veoma sporo, dvanaest istorijskih figura, a sve to uz odgovarajuću muziku:
| Sat | Figura | Musika |
|---|---|---|
| 1-2 | Marc Aurel | Pythische Siegesode des Pindar |
| 2-3 | Karl der Große | Hildebrandlied |
| 3-4 | Leopold VI., der Glorreiche und seine Gattin Theodora, Prinzessin von Byzanz | Nibelungenlied |
| 4-5 | Walther von der Vogelweide | Kreuzfahrerlied von Walther von der Vogelweide: Palästinalied |
| 5-6 | König Rudolf von Habsburg und seine Gattin Anna von Hohenberg | Lied des Minnesängers „unverzagt“ auf König Rudolf von Habsburg |
| 6-7 | Meister Hans Puchsbaum | Es liegt ein Schloss in Österreich |
| 7-8 | Kaiser Maximilian I., der letzte Ritter | Innsbruck, ich muss dich lassen |
| 8-9 | Bürgermeister Johann Andreas von Liebenberg | Oh du lieber Augustin |
| 9-10 | Graf Ernst Rüdiger von Starhemberg | Kriegslied |
| 10-11 | Prinz Eugen von Savoyen | Prinz Eugen, der edle Ritter |
| 11-12 | Kaiserin Maria Theresia und ihr Gatte Kaiser Franz I. von Lothringen | Menuett von Wolfgang Amadeus Mozart |
| 12-1 | Joseph Haydn | Kaiserhymne; heute durch eine andere Haydn-Melodie ersetzt (izvor wikipedia) |
Oni koji žele da vide sve ove figure ne moraju da dolaze svakih 60 minuta. Tačno u podne, puno ljudi, uglavnom turista koji znaju, se okupi na trgu ispred sata. U sledećih 12 minuta, sve gore pobrojane figure će proći ispred njihovih očiju, praćene odgovarajućom muzikom.
Sam trg, Hohe Markt je jedan od najstarijih u Beču. U rimsko doba, tu se nalazila palata komandanta logora - Pretorijum. U njoj je dosta dugo obitavao, a i 180 godine n.e. godine i umro Marko Aurelije, rimski imperator i filosof stoik, . Još i danas su vidljivi temelji jedne od oficirskih kuća iz tog doba.
Cveti su praznik kada Krfljani još praznuju i čudesno spasenje od kuge koje se desilo 1630. godine, posredstvom Svetog Spiridona. Njegove mošti se iznose i pronose kroz grad u litiji koju prate svi gradski orkestri. Litija počinje od crkve Sv.Spiridona u 11 časova ujutru i prati zidine starog grada, odakle je Svetitelj oterao kugu. Ljudi sa celog ostrva dolaze u grad, dajući svečani ton celom tom danu. U podne, kod kuća i u tavernama, po tradiciji služi se riba, jer se na taj praznik uvek jede riba.
Velika Nedelja je, kao i u celoj Grčkoj, praćena postom, crkvenim službama i iščekivanjem Vaskrsenja Hristovog. Predlažemo da tu nedelju provedete ne toliko u u gradu Krfu koliko u nekom od ostrvskih sela. Možete se šetati po prirodi koja se budi i radovati se mirisima proleća. Posle zimskog sivila, kiše i hladnoće, sunce će još više naglasiti jarke boje prirode. Bela, žuta i zelena boja poljskog cveća, sa plavim bojama neba i mora čine divnu pozadinu sivim kamenim zidovima manastira. Posetite sela sa venecijanskim kućama sa svojim živopisnim dvorištima punim saksija cveća jarkih boja. Otkrijte male taverne sa stolovima iznetim napolje na sunce i probajte ukusnu posnu hranu. Predveče možete sesti u lokalni kafe, popiti grčku kafu i popričati sa nekim od domaćih. Na Veliki Utorak se čita jevandjelje o ludim i mudrim devojkama, na Veliki Četvrtak se na večernjoj službi čita 12 jevandjelja. U bilo kom manastiru na Krfu, osetićete podjednako duhovnu atmosferu Velike Nedelje. Ako ipak odlučite da ostanete u gradu, možete naprimer prisustvovati bogosluženjima u crkvi Sv. Jovana Krstitelja (Agios Ioannis) gde je pojanje vizantijsko. Najupečatljivije u proslavi Vaskrsa na Krfu je svakako crkveno horsko pojanje koje se preliva iz crkvi na ulice i uličice, krovove seoskih kuća, sve dalje do manastirskih dvorišta. Horsko, četvoroglasno pojanje koje se tada može čuti, potiče sa Krita, 17. vek.
