"Dana 25. decembra 1812. poslednji Napoleonov vojnik napustio je teritoriju Ruske Imperije. Istog dana car Aleksandar I je u Viljnusu potpisao je ukaz o izgradnji hrama Hrista Spasitelja u Moskvi „u znak zahvalnosti Bogu koji je spasao Rusiju od propasti.“ Kako se se dan ruske pobede poklopio sa Božićem, glavni oltar je posvećen Roždestvu Hristovom (Božiću).
Kamen temeljac je postavljen 12. oktobra 1817, na petogodišnjicu pobjede nad francuskim zavojevačima, u Vorobjevoj Gori (Vrapčija Gora). Radovi su sporo napredovati.
Godine 1825. umire car Aleksandar I a sa njegovom smrću menjaju se i uslovi gradnje. Umesto prvobitnog neoklasiscistikog zdanja sa mnoštvom masonskih obilježja, novi car Nikolaj I, donosi odluku o gradnji novog hrama, i to na drugom mestu.
Već u aprilu 1829. raspisan je novi konkurs. Pobednik je bio arhitekta Konstantin Tona. Hram je u projektu Konstantina Tona puno bliži tradicionalnoj pravoslavnoj crkvenoj arhitekturi, te je idejni tvorac ovog projekta nazvan ocem „novovizantijskog stila“.
Dana 10. septembra 1839. moskovski mitropolit Filaret je postavio kamen temeljac novog hrama, posvećenog dvadesetpetogodišnjici kraja rata.
Izgradnja hrama trajala je 44 godine. Hram je građen iz državnih sredstava, ali i iz dobrovoljnih priloga stanovništva.
Svi spoljašnji ukrasi i skulpture su izgrađene od belog mermera, pronađenog u selu Protopopovo, kraj Kolomenskoja, dok su prilazne stepenice napravljene od crvenog finskog granita. Za unutrašnjost hrama, osim zelenog ruskog labradorita i purpurnog kamena iz Šokša, korišćen je i italijanski mermer.
Hram su oslikavali poznati slikari toga vremena: Semiradski, Surikov, Bruni, Vereščagin, Kramskoj, Brulov, Vaznecov, Dal, koji je radio pozlatu. Vajari Loganovski, Ramazanov i Klod (tvorac Aničkovog mosta i spomenika Nikolaju Prvom u Sankt Peterburgu) stvorili su velelepne reljefe sa temama iz Biblije i ruske istorije.
Osveštavanje hrama planirano je za 1881, ali zbog atentata na cara Aleksandra II je odloženo i obavljeno na Uskrs, 26. maja 1883. u prisustvu cele carske porodice. Ceremoniji su prisustvovali i malobrojni živi ratni veterani iz 1812. godine. Tada je prvi put izvedena i uvertira „1812“ koju je posebno za taj praznik, komponovao P. I. Čajkovski.
Rušenje prvog zdanja i rekonstrukcija
U podne 5. decembra 1931, hram Hrista Spasitelja razoren je eksplozivom.
Posle Oktobarske revolucije boljševičke vlasti su mnogim crkvama promenile ulogu, ili ih prosto srušile. Mesto hrama se pokazalo, zbog svoje blizine Kremlju, kao pogodna lokacija za izgradnju spomenika socijalizmu poznat kao Palata Sovjeta. Spomenik je bio zamišljen kao višeetažno zdanje u savremenom stilu sa ogromnom Lenjinovom statuom na vrhu. Zbog toga je po naređenju Kaganoviča ("gvozdeni Lazar"), u podne 5. decembra 1931, hram Hrista Spasitelja razoren eksplozivom...." (izvor:wikipedia)
Pre rušenja, moskovska Pravda je pisala: "Ova crkva je groteskna, bez umetničke vrednosti. Ona je otrovna pečurka na licu Moskve"... Priča se da je tek treća eksplozija uspela da crkvu sruši. Posle toga, na mestu hrama godinama je zjapila ogromna rupa. Nije bilo novca da se "Palata Sovjeta" izgradi. Za vreme Hruščova tu je izgradjen najveći na svetu - bazen "Moskva". Kada smo u zimu 1985, po izlasku iz Puškinovog muzeja, stajali na ulici i gledali u taj bazen, tačnije u gustu maglu vodene pare iznad njega (voda u njemu je bila grejana i tokom cele godine je iznosila tačno 27 stepeni), naš vodič, inače Ukrajinka po rodjenju, je rekla: "Ovde je nekad bio hram, zatim hlam (djubre), a sada je sram..."Dozvola za rekonstrukciju crkve je dobijena 1990 godine, 1992, položen je simboličan kamen temeljac. Bazen je porušen 1994 i izgradnja je počela. Preko milion Moskovljana je dalo dobrovoljni prilog za izgradnju hrama. Završena je 19 avgusta 2000 godine,a cena je iznosila 360 miliona dolara.Napravljena od belog mermera, sa zlatnim kupolama, ponovo je postala najimpresivnija zgrada u Moskvi.
Adresa: Volhonka, 15-17 , Metro stanica: Kropotinskaja
