Ukoliko ste u Pariz krenuli da osvežite ili pronadjete svoju, u ovom vremenu tako retku, romantičnu crtu, onda bi za početak trebalo da ne gledate kroz prozor autobusa koji vas vozi od aerodroma do centra grada: Autoput sa osam traka punih nervoznih vozača, motocikli koji se provlače izmedju njih, bilbordi koji šljašte i pejzaž načičkan čelično-staklenim poslovnim zgradama - impresivnih, ali podjednako ružnih kao i svuda u svetu. Srećom ovaj depresivni "uvod u Pariz" ne traje dugo i autobus konačno ulazi u centralni deo Pariza. Konačno zgrade kojih se sećam i imena ulica koja prepoznajem: bulevar Sen Žermen, Luksemburški park,Notrdam. Krovovi, fasade, trotoari...
Sišao sam na Monparnasu, i dok sam preko istoimenog trga vukao svoj kofer i odbijao ponude raznih ljudi, koji su prilazili i nudili mi da nešto kupim ili posetim, traka je počela da se odmotava...
Pre trideset godina proveo sam nedelju dana u Parizu, pokušavajući da pronadjem i vidim ona mesta, koja je taksista, bibliotekar, poštar, boem, veliki ženskaroš ali i pisac Henri Miler 1934 godine,opisao u svojoj Rakovoj Obratnici. Tada ih nisam našao baš mnogo, mada sam svakodnevno pešačio po desetak kilometara, a u ruci držao pomenutu knjigu umesto bedekera.
Ovde možda treba dodati da je u to vreme, skoro svaki maturant (ne i maturantkinje) u mojoj gimnaziji, čitao Henri Milera i da su sem Rakove Obratnice, veliku pažnju privlačile i knjige Ružičaste triologije: Sexus, Nexus i Plexus. Naravno, razlozi njegove poplarnosti su bili jednostavni - detaljne slobodne scene, kočijaški jezik, muško-šovinistički pogled na svet, a pomalo i politička nepodobnost. Za osamnaestogodišnjake - slika savršenog sveta.Svaki put kad bi Miler izašao iz svog stana na Monparnasu, izgledalo je da iza svakog ugla vreba neka mlada gospodjica i čeka upravo njega da mu uskoči u krevet. Ko bi još razmišljao o tome da je takav stav možda ženama i uvredljiv. Mi smo mu jednostavno zavideli.
U 14 Arondismanu, u ulici Villa Seurat broj 18, nalazio se stan u kome je Miler tokom leta 1931 godine, proveo mesec dana, kao gost Mišela Frenkela.Frenkel je bio poznat po tome što je ljude "maltretirao" čvrstim stavovima o duhovnoj smrti savremenog čoveka (što je opisao u svojoj knjizi: Verterov mladji brat).
Miler je kao gost živeo u prizemlju (tri prozora na slici). Kasnije se preselio na gornji sprat, gde je jedno vreme živeo sa Anais Nin. Postoje indicije da su u istoj zgradi živeli i Salvador Dali i Gala. Upravo su razgovori u Villa Seurat 18, inspirisali Milera da počne pisanje dela, koje će kasnije postati Rakova Obratnica, a sam stan Vila Borgeze:
"Živim u Vili Borgeze. Nigde ni trunke prašine, ni stolice koja nije na svom mestu. Ovde smo sami i svi smo mrtvi...Prošle noći, Boris je priznao da je bio aljkav...". A zatim sledi predvidjanje velikog rata:"...Boris je dobar prognozer. Vreme će i dalje biti loše, kaže on. Biće mnogo nesreće, smrti i očajanja... Rak vremena nas polako izjeda...Nemože se pobeći... Vreme se neće promeniti"
Bio je to Pariz začepljene kanalizacije, oblepljen posterima koji su upozoravali na opasnost od sifilisa i klošara koji su spavali u haustorima. Evropa u godinama pred II Svetski rat.
Pre trideset godina, nisam uspeo da pronadjem Vilu Borgeze. Na Monparnasu postoji istoimeni hotel, ali to nije to. Mislio sam i da ne postoji. Miler je spavao na raznim mestima, kod znanih i neznanih ljudi, na podu, pozajmljivao novac i radio sve i svašta.
Ako imate više od 18,a manje od 22 godine, a svet vam se otvara, pročitajte Rakovu Obratnicu, a ako vam se ukaže prilika, stavite je pod mišku i pravac Pariz.
Sišao sam na Monparnasu, i dok sam preko istoimenog trga vukao svoj kofer i odbijao ponude raznih ljudi, koji su prilazili i nudili mi da nešto kupim ili posetim, traka je počela da se odmotava...
Pre trideset godina proveo sam nedelju dana u Parizu, pokušavajući da pronadjem i vidim ona mesta, koja je taksista, bibliotekar, poštar, boem, veliki ženskaroš ali i pisac Henri Miler 1934 godine,opisao u svojoj Rakovoj Obratnici. Tada ih nisam našao baš mnogo, mada sam svakodnevno pešačio po desetak kilometara, a u ruci držao pomenutu knjigu umesto bedekera.
Ovde možda treba dodati da je u to vreme, skoro svaki maturant (ne i maturantkinje) u mojoj gimnaziji, čitao Henri Milera i da su sem Rakove Obratnice, veliku pažnju privlačile i knjige Ružičaste triologije: Sexus, Nexus i Plexus. Naravno, razlozi njegove poplarnosti su bili jednostavni - detaljne slobodne scene, kočijaški jezik, muško-šovinistički pogled na svet, a pomalo i politička nepodobnost. Za osamnaestogodišnjake - slika savršenog sveta.Svaki put kad bi Miler izašao iz svog stana na Monparnasu, izgledalo je da iza svakog ugla vreba neka mlada gospodjica i čeka upravo njega da mu uskoči u krevet. Ko bi još razmišljao o tome da je takav stav možda ženama i uvredljiv. Mi smo mu jednostavno zavideli.
U 14 Arondismanu, u ulici Villa Seurat broj 18, nalazio se stan u kome je Miler tokom leta 1931 godine, proveo mesec dana, kao gost Mišela Frenkela.Frenkel je bio poznat po tome što je ljude "maltretirao" čvrstim stavovima o duhovnoj smrti savremenog čoveka (što je opisao u svojoj knjizi: Verterov mladji brat).
Miler je kao gost živeo u prizemlju (tri prozora na slici). Kasnije se preselio na gornji sprat, gde je jedno vreme živeo sa Anais Nin. Postoje indicije da su u istoj zgradi živeli i Salvador Dali i Gala. Upravo su razgovori u Villa Seurat 18, inspirisali Milera da počne pisanje dela, koje će kasnije postati Rakova Obratnica, a sam stan Vila Borgeze:
"Živim u Vili Borgeze. Nigde ni trunke prašine, ni stolice koja nije na svom mestu. Ovde smo sami i svi smo mrtvi...Prošle noći, Boris je priznao da je bio aljkav...". A zatim sledi predvidjanje velikog rata:"...Boris je dobar prognozer. Vreme će i dalje biti loše, kaže on. Biće mnogo nesreće, smrti i očajanja... Rak vremena nas polako izjeda...Nemože se pobeći... Vreme se neće promeniti"
Bio je to Pariz začepljene kanalizacije, oblepljen posterima koji su upozoravali na opasnost od sifilisa i klošara koji su spavali u haustorima. Evropa u godinama pred II Svetski rat.
Pre trideset godina, nisam uspeo da pronadjem Vilu Borgeze. Na Monparnasu postoji istoimeni hotel, ali to nije to. Mislio sam i da ne postoji. Miler je spavao na raznim mestima, kod znanih i neznanih ljudi, na podu, pozajmljivao novac i radio sve i svašta.
Ako imate više od 18,a manje od 22 godine, a svet vam se otvara, pročitajte Rakovu Obratnicu, a ako vam se ukaže prilika, stavite je pod mišku i pravac Pariz.
