Georgijanski ili džordžijanski Dablin je fraza koja ima dva značenja:
Prvo je da opiše period u istoriji grada od 1714 do 1830, tačnije od početka vladavine kralja Džordža I, pa sve do smrti kralja Džordža IV.Javne i privatne zgrade koje su izgradjene za vreme "četiri Džordža" su imale poseban i unificiran stil koji je nastao iz tzv. Paladijanske arhitekture (po italijanskom arhitekti iz 16. veka Andre Paladiu).
Drugo je da opiše zgrade koje dele taj stil u današnjem Dablinu.
Georgijanski stil je vezan za prosperitet Dablina tokom 18 veka. Osnovna karakteristika stila je ponavljanje geometrijskih detalja. To se najbolje može videti na predivnim i raznobojnim vratima, koja ukrašavaju veliki broj zgrada u Dablinu.
I pored ponavljanja karakteristika, ne postoje potpuno ista georgijanska vrata. Obraćanje pažnje na detalje te vrste može da bude veoma zabavno dok se krećete po Dablinu.
Inače istorija kaže da su posle smrti kraljice Viktorije, britanske vlaste (Irska tada nije bila nezavisna) naložile da se u znak žalosti, sva vrata u Irskoj ofarbaju u crno. Irci su na to odgovorili farbanjem vrata najživljijim bojama i ta tradicija je ostala do danas.
Nezvanična istorija opet tvrdi da je ženama više dosadilo da njihovi pijani muževi, svake noći posle izlaska iz pabova, odlaze do tudjih vrata, penju se uz tudje stepenice, ulaze u tudju spavaću sobu i spavaju sa tudjom ženom. Zato su ih ofarbale različito, kako bi im pomogle da lakše nadju svoju kuću.
Postoji i treća priča po kojoj su tradiciju farbanja vrata počeli poznati irski pisci Džorž Mur i Oliver Gogerti. Njih dvojica, inače teške pijanice (što uopšte nije tačno), su živeli vrata do vrata u ulici Ely Place u centralnom Dablinu.I da ne bi jedan drugom kucali na vrata u zlo doba, ofarbali su ih - jedan u crveno, a drugi u zeleno.
Nažalost od 1950 godine georgijanski Dablin je bio "napadnut" državnom politikom. Veliki broj kuća iz 18 veka je jednostavno srušen, naročito oko St Stephens Green-a i ulice Fitzwilliam. Tu su podignute ne naročito lepe poslovne i vladine zgrade. Razlog za taj potez je ideologija tog toba, koja je želela da izbriše što više fizičkih podsetnika irske kolonijalne prošlosti. Zahvaljujući arhitektama, istoričarima i Irskom Turističkom Savezu, sa tom praksom se prestalo i irska vlada je shvatila kakav potencijal čine turisti koje kao magnet privlače "The Doors of Dublin."
