U centralnoj Grčkoj, postoje planine koje je vreme zaboravilo. Stenoviti "prsti" džinovskih dimenzija uzdižu se iznad Kalambaka doline i upiru pravo u nebo. Na njihovim vrhovima nalaze se manastiri. Poznati Meteori, što znači "stubovi neba"U 11 veku, monasi su počeli da se nastanjuju u pećinama, visoko, na skoro nedostupnim vrhovima. Bilo je to dobrovoljno izbeglištvo od distrakcija koja je i tadašnja civilizacija nosila sa sobom. Te isposničke pećine danas više nisu u upotrebi, ali su postale odmorište za penjače po stenama.
Prvi manastir je počeo da se gradi za vreme turske okupacije krajem XIV veka, a u XV veku izgrađeno ih je ukupno 24.
Hrana i potrebni građevinski materijal se transportuju korpama koje se rukama pomoću čekrka izvlače na gore, do manastira. Danas postoji put koji povezuje sve zgrade, ali monasi i danas koriste korpe.
Po izgradnji manastira Megalo Meteoro, još poznatog i kao Metamorphosis, sprski vladar Simeon Uroš, koji je za izgradnju dao dobar deo svoga bogatstva, se u njemu i zamonašio.
Kao sledeći je izgrađen manastir Svete Trojice, koji je građen tokom 15. veka. To je najčešće slikan manastir od svih na Meteorima. Put koji vodi do manastira se završava velikim parkingom, a do samog manastira se dolazi posle 140 stepenika usečenih u stene.
Manastir Varlam je osnovan 1517. godine, od strane dva monaha koja su ga tako imenovala po isposniku koji se nekada podvizavao na samom vrhu planine. U njemu je sada vredna kolekcija vizantijskih ikona i krstova u duborezu. Čuveni freskopisac Frangos Katelanos je oslikao unutrašnjost crkve.
Dva brata su izgradila Roussanou manastir 1545 godine na ostacima nekadašnje crkve. To je najnepristupačniji od svih manastira, do koga se dolazi preko drvenog mosta koji spaja dva vrha. Manastir takođe poseduje veliku kolekciju vrednih ikona.
Posetioci i poklonici koji obilaze manastire su uvek dobrodošli i srdačno dočekani. Naravno, u manastire se može ući samo u pristojnoj odeći, pokrivenih ramena i nogu.
Unutar zidova meteorskih manastira živi se onako kako se živelo više od 900 godina. Vino se i dalje pravi u ogromnim hrastovim buradima gde monasi bosih nogu gnječe grožđe. Većina zidarskih i drvodeljskih alatki su ručno napravljene i na isti način kao što su pravljene nekada. U manastirima se, sledeći vizantijsku tradiciju, slikaju ikone i to na način nepromenjen vekovima. Ikone se mogu kupiti u malim prodavnicama kojih ima u svakom manastiru.
Najbolje vreme za posetu Meteorima su proleće i jesen, jer su leta u Grčkoj jako topla. Dosta hotela u okolini nema klima uredjaje, mada se u većini, na zahtev, mogu dobiti manji ventilatori.
Ako se putuje iz Atine, do Meteora se može doći autobusom (putovanje traje oko 4 sata), ili vozom kojim se polazi sa atinske železničke stanice Larissis a silazi u gradiću Volos u centralnoj Grčkoj. Iz Volosa se uskotračnom prugom dolazi do mesta koje se zove Kalambaka. Odatle se može uzeti taksi, jer su manastiri odatle udaljeni oko 2km.
U samom mestu Kalambaka može se odsesti u Divani Meteora hotelu, koji je luksuzniji hotel (4 zvezdice), a za one sa manje novca tu je hotel Antoniades (2 zvezdice).
Prvi manastir je počeo da se gradi za vreme turske okupacije krajem XIV veka, a u XV veku izgrađeno ih je ukupno 24.
Hrana i potrebni građevinski materijal se transportuju korpama koje se rukama pomoću čekrka izvlače na gore, do manastira. Danas postoji put koji povezuje sve zgrade, ali monasi i danas koriste korpe.
Po izgradnji manastira Megalo Meteoro, još poznatog i kao Metamorphosis, sprski vladar Simeon Uroš, koji je za izgradnju dao dobar deo svoga bogatstva, se u njemu i zamonašio.
Kao sledeći je izgrađen manastir Svete Trojice, koji je građen tokom 15. veka. To je najčešće slikan manastir od svih na Meteorima. Put koji vodi do manastira se završava velikim parkingom, a do samog manastira se dolazi posle 140 stepenika usečenih u stene.
Manastir Varlam je osnovan 1517. godine, od strane dva monaha koja su ga tako imenovala po isposniku koji se nekada podvizavao na samom vrhu planine. U njemu je sada vredna kolekcija vizantijskih ikona i krstova u duborezu. Čuveni freskopisac Frangos Katelanos je oslikao unutrašnjost crkve.
Dva brata su izgradila Roussanou manastir 1545 godine na ostacima nekadašnje crkve. To je najnepristupačniji od svih manastira, do koga se dolazi preko drvenog mosta koji spaja dva vrha. Manastir takođe poseduje veliku kolekciju vrednih ikona.
Posetioci i poklonici koji obilaze manastire su uvek dobrodošli i srdačno dočekani. Naravno, u manastire se može ući samo u pristojnoj odeći, pokrivenih ramena i nogu.
Unutar zidova meteorskih manastira živi se onako kako se živelo više od 900 godina. Vino se i dalje pravi u ogromnim hrastovim buradima gde monasi bosih nogu gnječe grožđe. Većina zidarskih i drvodeljskih alatki su ručno napravljene i na isti način kao što su pravljene nekada. U manastirima se, sledeći vizantijsku tradiciju, slikaju ikone i to na način nepromenjen vekovima. Ikone se mogu kupiti u malim prodavnicama kojih ima u svakom manastiru.
Najbolje vreme za posetu Meteorima su proleće i jesen, jer su leta u Grčkoj jako topla. Dosta hotela u okolini nema klima uredjaje, mada se u većini, na zahtev, mogu dobiti manji ventilatori.
Ako se putuje iz Atine, do Meteora se može doći autobusom (putovanje traje oko 4 sata), ili vozom kojim se polazi sa atinske železničke stanice Larissis a silazi u gradiću Volos u centralnoj Grčkoj. Iz Volosa se uskotračnom prugom dolazi do mesta koje se zove Kalambaka. Odatle se može uzeti taksi, jer su manastiri odatle udaljeni oko 2km.
U samom mestu Kalambaka može se odsesti u Divani Meteora hotelu, koji je luksuzniji hotel (4 zvezdice), a za one sa manje novca tu je hotel Antoniades (2 zvezdice).
