LONDON - Merilebon, gradić u velegradu

Mada se nalazi u samom srcu Londona, živahna četvrt Merilebon, je uspela da ostane izvan glavnih turističkih tokova i da zadrži šarm koji polako nestaje sa londonskih ulica. Turisti se veoma retko odlučuju da krenu južnije od muzeja Madam Tiso, koji se nalazi na Merilebon ulici. Takodje i kupci na čuvenoj Oxford Street, skoro nikada ne prošetaju na sever do High Street u Merilebonu.. Ali oni koji to urade, otkriće drugačiji svet - zanimljive kafee, pijace i predivno resturirane viktorijanske pabove. Nekada je pored St. Marylebone crkve tekao potok. On je odavno "nadzidan" kućama u džordžijanskom stilu i lepim malim trgovima. I pored toga ako odete to Paddington Gardens, videćete ruralnu prošlost ovog dela grada. Ukupan utisak, sela u gradu, je podsetnik da se lagani provincijski život može voditi i u jednom od najvećih gradova na svetu.
Može se desiti da vam se ovaj kraj dopadne, pa poželite u njemu i da odsednete. Pravi doživljaj džordžijanskog karaktera nudi vam hotel Montagu Place. Samo 16 soba sa kaminima,velikim prozorima i starinskim kadama. Hotel nema restoran, ali možete večerati u obližnjem L’Autre Pied ili tradicionalnim pabovima Prince Regent i Inn 1888. Ako ste u Merilebonu u subotu, onda obavezno posetite market u St. Marylebone Parish Church, koji je ekscentrični koktel dizajnerske odeće, antikviteta i sveže pečenih kolača.

»»  read more

PARIZ - sa druge strane Monmartra

Najlepši trenutak svakog putovanja je onaj kada sasvim slučajno nabasamo na neku malu, nepoznatu prodavnicu ili udjemo u lokalnu kafanu i gledamo i slušamo šta "domaći" rade i o čemu pričaju. Povrh svega, ta autentična i od svake turističke gužve udaljena mesta su i po cenama veoma pristupačna.

Baš svaki turista u Parizu u jednom trenutku prošeta Monmartrom, nekadašnjim selom u 18-om arondismanu. Cilj svih njih je bazilika Sacré Coeur, podignuta krajem XIX veka na rimskim ruševinama.
Boemski Pariz je odavno isteran iz ove četvrti. Tu su sada slikari koji štancuju svoja "umetnička dela" i prodavnice i galerije sa eksponatima za "masovni turizam"
Medjutim, samo nekoliko stotina metara dalje niz brdo, u kvartu Abbesses, postoji autentični šarm starog Pariza. I ovde su po kaldrmisanim i krivudavim uličicama posejani moderni butici, ali u okolini Trga Abbesses, pronaćićete tezge sa voćem i povrćem i kafee na trotoaru. Duh koji je ovaj deo grada prožimao dok su tu živeli i radili Pikaso i Tuluz Lotrek, još uvek nije sasvim nestao. U Abbesses-u svako zna svakoga i za razliku od drugih delova Pariza, ovde se i nepoznatom u prolazu nazove "Dobar dan".

»»  read more

RIM - Andjeli i demoni

Rim - Vecni Grad je veoma cesto koriscen kao mesto odigravanja nekih od najgledanijih filmova. U jednom od poslednjih, "Andjeli i demoni",  Tom Henks trci preko jedne od rimskih pjaca, okruzen statuama lavova koji prskaju vodu. Njegov pogled je usmeren ka crkvi ususkanoj na drugom kraju skvera. Da, on tj. Robert Langdon je u akciji sprecavanja ubistva, prateci trag koji su pre 4 veka ostavili Galilej i arhitekta i skulptor Bernini.
Piazza del Popolo, i crkva Santa Maria del Popolo na njoj u koju se Tom Henks uputio, su sagradjeni da bi se uklonio Neronov duh. Omrazeni imperator je ovde imao svoj posed, a veruje se i da je tu i bio sahranjen. Stanovnici ovog kraja Rima su se vekovima zalili, da zli duh Nerona posecuje borovu sumu pored njih. Vatikan je onda posekao sumu, izvrsio egzorcizam na tom mestu, a onda sagradio trg i crkvu na njemu. Sama crkva je ukrasena delima najpoznatijih renesansnih umetnika - Karavadja, Rafaela, Sansovina i Berninija.
U filmu, Lindon silazi u kriptu ispod Cigi kapele. Kapelu Cigi je dizajnirao Rafael, a izradio Bernini. Posvecena je Agostinu Cigiju, renesansnom bankaru, poznatom po organizovanju bahanalija u njegovoj vili. Prica se da su sluge bacale isprljane srebrne posluzavnike u Tibar posle svakog obroka, ali da  ih je druga ekipa opremljena mrezama vadila nizvodno .
Neke od rimskih lokacija koje se mogu videti u filmu Andjeli i Demoni, su u stvari snimljene u studijima. Osnovni razlog je taj sto se u crkvama ne mogu snimati filmovi, a narocito ne u Vatikanu.Mnoge scene su ipak snimane u originalnom ambijentu Rima. Prica se da je Tom Henks u jednom trenutku prekinuo snimanje, da pomogne svadbenoj povorci da pozuri na vencanje u Panteon.
Doticni Panteon je drevni paganski hram, koji je 609 godine nase ere postao crkva. U filmu se ne spominje da je ta crkva opljackana u 17 veku i to, od strane Pape Urbana VIII, iz mocne Barberini porodice. On je pokupio svu bronzu iz crkve, ukljucujuci i zvona i od njih napravio topove za papsko utvrdjenje - dvorac Sent Andjelo. Od tada potice izreka koja se moze cuti u Rimu "Ono sto nisu uradili Varvari (Barbarians), uradio je Barbarini". Dvorac Sant Angelo je povezan a Vatikanom passetto-m. Dugacak zid sa sakrivenim pasazima, koji bi omogucili Papi, da ako se ukaze potreba, pobegne u svoje utvrdjenje. Poznato je da je to ucinio jedino Papa Klement VII 1527 godine, za vreme nemira u Rimu. To je i jedina poznata situacija da je Papa koristio svoju Svajcarsku Gardu kao ljudski stit, pustajuci da vecina gardista pogine stiteci njegovo bekstvo

»»  read more

Venecija izvan uhodanih staza - BURANO

Venecija ima svoja ostrva. Nadaleko su čuveni Murano, po svom staklu i Lido. U njihovoj senci, smestio se i Burano.U stvari, kao i sama Venicija i Burano je arhipelag, a ostrvca koja ga čine su povezana mostovima.

Burano se nalazi u severnom delu lagune. Udaljen je 7 kilometara ili 40 minuta vožnje vaporetom. Mostom je povezan i sa ostrvom Mazorbom, nekada važnim trgovačkim centrom, a danas poznatom po voćnjacima i vinogradima.
Sam Burano je poznat po izradi čipke. Na ostrvu se nalazi Muzej i škola čipkarstva. To umeće je i doprinelo da Burano dobije na važnosti. Naime, nalazeći se pod upravom Torčela, sve do 16 veka, Burano nije imao nikakve privilegije, kao što je to bio slučaj sa Muranom. Trgovina i razmena iskustva sa kiparskom Lefkarom je to promenila. Kako čipkarstvo polako izumire, danas je Burano vredan posete iz drugog razloga: Svaka kuća je ovde obojena drugom bojom.Ako nekome pišete pismo možete ga adresirati sa: "Taj i taj, purpurna kuća na malom kanalu, Burano, Venecija". Nije dozvoljeno farbati kuće po svom nahodjenju, već se vlastima mora uputiti zahtev, a onda oni preporuče koje su boje dozvoljene u tom delu naselja.
Serenissime Motoscafi, Venezija organizuju ture do Murana, Burana and Torčela. Obilazak traje oko 3-4 sata. Prva stanica je Murano, gde možete videti kako se proizvodi čuveno muransko staklo. Posle toga sledi uobičajena poseta prodavnici gde možete kupiti nešto od tog stakla.
Sledeći je Burano - poseta čipkarnici i vrlo malo vremena da se obidje ostrvo. Poslednja stanica je Torčelo, koji i nije nešto naročito. Cela tura košta oko 20 EUR, što je prilično fer, jer zaista dosta toga može da se vidi..
Preporučujemo da odvojite bar jedno popodne i obidjete Burano u svojoj režiji, jer je baš lepo šetati njegovim ulicama, a imaćete vremena da probate i njihov specijalitet - rižoto sa morskim plodovima.

»»  read more

Kuba u sopstvenom aranžmanu

Ukoliko ste turista koji na Kubu kreće u aranžmanu neke agencije, u principu nemate mnogo o čemu da razmišljate i brinete. Medjutim ako ste solo putnik, a takvih je sve više, koji Kubu želi da doživi na mnogo raznovrsniji, ispunjeniji i u krajnjoj liniji i bolji način, onda pročitajte ovaj članak.

Prvo i najvažnije: Kuba ima dve valute - nacionalni pezos (moneda nacional) i konvertibilni pezos (CUC ili popularni “cook”). Za orijentaciju: 1 USD = 1 CUC = 24 pezosa.

Kubanci obavljaju trgovinu u pezosima. Sve potrebštine iz prodavnica, restorani, pijaca... Uslovno rečeno, luksuznije stvari, kao sapun, kvalitetan sir, tv aparati, pasta za zube se kupuju u prodavnicama koje primaju samo CUC. Pažnja, ne nosite US Dolare na Kubu, jer će vam pri zameni obračunati i taksu od 10%.

Dakle ako ste budget traveler, naučite ovaj termin casa particular. To su privatne kuće ili stanovi, koji imaju mogućnost da rentiraju sobu ili dve turistima.Slični su onome što se na zabadu zove B&B (bed and breakfast).

U Havani možete iznajmiti izvanrednu sobu za 30 CUC, a solidnu za 15 CUC. Ako su cene ono što vam je bitno, evo par saveta:

• Nemojte rezervisti sobe u kućama koje su izlistane u turističkim vodičima. Ne samo da su dosta skuplje, već su naravno i gužva mnogo veća. U svim većim gradovima, postoji veoma mnogo casa. Lako ih je pronaći po plavom "H" simbolu na vratima. Ako je simbol crvene boje, to znači da su rezervisane samo za Kubance. Činjenica je i da su vlasnici ovih casa veoma ljubazni i gostoprimljivi.
• Pokušajte da pronadjete smeštaj, koji je malo dalji od centra. Često kuće koje su par blokova dalje, mogu da budu mnogo jeftinije, a i malo pešačenja nije na odmet.
• Cenjkanje nije običaj na Kubi, ali uvek možete da probate. Ukoliko vlasnik neće da spusti cenu prenoćišta, tražite da u nju uključi besplatan doručak. U većini slučajeva to će vam biti uslišeno.
• Većina turista se hrani u svojoj casa particular. To je dobro jer je hrana odlična i jeftina. Ukoliko želite da probate nešto drugo, onda izadjite na ulicu: sendvič sa sirom i šunkom košta kod uličnog prodavca 5 pezosa, a isti takav u restoranu 3 CUC (72 pezosa). Kao što sam na početku već pomenuo, voće i povrće se prodaje u pezosima (znači jako jeftino), a postoje i pezos restorani. Pronadjite ih i i za 40 pezosa (manje od 2 dolara), imaćete veoma dobru i obilnu večeru.

»»  read more

Moskva - Maestro Bulgakov

Pre izvesnog vremena sam se srela sa nekoliko svojih prijateljica. Jednoj od njih je bio rodjendan koji želela da obeleži jednostavnom šetnjom sa bliskom ljudima po centru Moskve.
Sreli smo se ispred metro stanice Majakovskog i prošetale do centra. Moskva je ne samo politički, već i istorijski centar Ruske federacije. Grad u kome su se, za Ruse svi bitni dogadjaji odigrali. Na svakom koraku možete videti spomenike, crkve, palate. Poslednjih godina došlo je do promena, koje su nekome nažalost, a nekome i na zadovoljstvo, Moskvu pretvorile više u zapadno evropski nego ruski grad.
Ove moje misli su bile prekinute predlogom jedne od prijateljica: "Hajdemo u muzej Bulgakova"
Ispostavilo se da smo svi imali želju da posetimo to mesto, ali da zbog nedostatka vremena i uvek prečih stvari, nikada nismo.
Muzej je prosto sakriven iza blještavih i luksuznih restorana. Teško je čak i primetiti sivi luk iznad hodnika koji vodi u malo dvorište. I tu smo: Sadovaja ulica broj 10. U stvari postoje dva muzeja. Bulgakov je prvo živeo u jednom stanu, a zatim se preselio u drugi, koji se nalazi u susednom ulazu.
Na ulazu će vas dočekati (a možda i neće), mačor Begemot. Videćete i čarobnu kutuju. Upišite želju na parčetu papira i ubacite je u kutiju. Lično će je Maestro pročitati i potruditi se da vam se ona ispuni.
Sledećih sat vremena smo provele u kafeu koji se nalazi u samom muzeju. Neopisiv je osećaj ispijati kafu i jesti kolačiće u sobi u kojoj je Bulgakov počeo da piše svoj "roman nad romanima" i koji je objavljen tek 25 godina nakon njegove smrti. Sigurna sam da je znao da Maestro i Margarita neće proći cenzuru i da nikako neće ugledati svetlost dana. Možda se čak nije ni nadao.
"Mora se reći da ovaj stan - broj 50, već dugo ima, ako ne lošu, ono bar veoma čudnu reputaciju...pre dve godine, počeli su da se dešavaju neobjašnjivi dogadjaji u ovom stanu: ljudi su iz njega nestajali bez traga..."
Stan opisan u Maestru i Margariti je upravo stan u kome je Bulgakov živeo i radio i koji je za pisca bio prava mora. Treba znati da su u to vreme kuhinja, wc i kupatilo bili zajednički za sve stanare zgrade. Bulgakove komšije su bile obični radnici, pomalo sirovi, a često bučni i pijani. I nisu voleli pisca. Često je i milicija morala da interveniše. Ipak da nije živeo u takvim uslovima, izložen čestim poniženjima, teškoćama i uopšte tamnoj strani života, verovatno da ne bi ni bio inspirisan da napiše takvo remek delo kao što je Maestro i Margarita i shvatio da "ništa nije toliko loše, da u njemu nema bar nečeg dobrog"...
Na kraju smo odlučile da odemo na večeru u Bulgakov restoran. Restoran je neobičan. Da bi ušli u njega morate da ga uhvatite. Baš tako - da ga uhvatite jer se nalazi u tramvaju "Anuška".Da, to je ona nepažljiva Anuška "što je prolila zejtin", zbog kojeg su se naopake stvari dogodile. U restoranu ima sedam stolova, a sva jela imaju nazive po junacima iz romana. Probajte jagnjetinu "Maestrovo stvorenje", "Begemotov zalogaj" ili koktel "Anuška" i pustite da vas tramvaj odveze u moskovsku noć.

»»  read more

Lefkara - selo čipke

Pomalo izolovano i ušuškano u podnožju planine Trodos, na jugoistoku Kipra, nalazi se šarmantno selo Lefkara, sa starim kamenim kućama, uskim kaldrmisanim krivudavim uličicama, i veoma interesantnom istorijom.
Starosedeoci veruju da ime Lefkara potiče od naziva Lefka Oria koji se odnosi na obližnje bele planine. Ono po čemu je selo poznato je - čipka.
Kukičanje i vez su tradicija na Kipru. I to 2000 godina stara tradicija.Svako selo u ovom delu ostrva ima svoju posebnu tehniku izrade čipke.
Žene iz Lefkare koriste tehniku koju su im prenele Venecijanke za vreme okupacije Kipra krajem 15 veka.Naime, da bi za vreme vrelih letnjih dana izbegle vrućinu, gospodje su se sklanjale u letnjikovce planina Lefkare. Kao rezultat izloženosti venecijanskoj čipki, vezilje iz Lefkare, su razvile nove tehnike, zadržavajući svoju kreativnost.
Poznato je da je Leonardo da Vinči bio u Lefkari i da je naručio vezeni prekrivač kao poklon za katedralu u Milanu.Upravo taj prekrivač/stolnjak je naslikao na svojoj "Tajnoj večeri".

Lefkara vez se radi na čistom irskom platnu. U prošlosti su muškarci putovali po Evropi prodajući čipku.
Originalna lefkara se radi u samo tri boje:bela, bež i braon i obe strane moraju da budu potpuno iste. Potrebni su meseci rada da se uradi jedan prekrivač veličine 90x45 cm, a cena se kreće od 50 do 300 EUR. Zbog teškog rada i male zarade, sve manje žena se bavi ovim poslom, tako da čipkama iz Lefkare preti nestanak.

»»  read more

Zlatni Prsten Rusije - Suzdalj

Suzdalj je jedna od blistavih karika u ogrlici srednjevekovnih ruskih gradova i manastira koji formiraju krug oko Moskve. Mada se ogrlica poznata kao "Zlatni prsten - Золотое кольцо России), proteže skoro do Kijeva na jug i do Pskova i Novgoroda na zapad, najveći deo dragulja se nalazi severoistočno od prestonice. Ako imate samo jedan dan na raspolaganju, onda će vam Sergejev Posad, koji se nalazi na samo sat vremena od Crvenog Trga omogućiti da okusite i vidite slavu koju je Stara Rusija imala. Ako ste spremni da odvojite nekoliko dana za obilazak, onda napravite krug i obidjite Rostov Veliki, Pereslav-Zaleskij, Vladimir, kao i Suzdalj. Pravi rusofili će naći vremena da posete i ostale najčešće pominjane gradove: Kostroma, Uglič, Poljski Jurjev i Jaroslav.
Bez obzira koju rutu da izaberete - svi putevi počinju i završavaju se u Moskvi, gradu, koji i danas, kao Janus, jednim svojim licem gleda na istok, a drugim na zapad.

Vratimo se u Suzdalj. To je jedan od najstarijih ruskih gradova. Nalazi se na oko 180 km severoistočno od Moskve i 40 km od vladimira. Poznat je i kao "Zlatna kupola Rusije". Prvi put se ovaj grad pominje u hronikama iz 1024 godine, u vezi sa seljačkom bunom. Početkom 12 veka podignut je utvrdjeni grad (Kremlj), a odmah zatim i manastir Svetog Dimitrija. Tada je počeo i uspon ovog grada, koji je trajao sve do najezde Tatara, koji su ga 1238, potpuno spalili.
Suzdalj je posle toga obnovljen, izgradjeni su nove crkve i manastiri. U 15. veku pao je pod dominaciju Moskve. Gubitak političke važnosti Suzdalj je zamenio religijskom. Grad sa verovatno najviše crkava po broju stanovnika na svetu - u jednom trenutku Suzdalj je imao 40 hramova i 100 stanovnika. Danas u gradu živi oko 10 hiljada ljudi, ali on i dalje izgleda kao selo, sa livadama i potocima svuda unaokolo. Pastoralni pejzaži u kombinaciji sa prelepom srednjevekovnom arhitekturom, darivali su Suzdalju fini šarm, koji tokom leta privlači i umetnike i turiste.

»»  read more

Ermitaž - Zimski Dvorac u Petrogradu

Kada je Katarina Velika 1764 kupila 225 slika zapadno-evropskih umetnika, naložila je da se jedan deo Zimskog dvorca u Petrogradu (njenog doma) pretvori u muzej. U sledećih nekoliko godina prikupila je još dve hiljade umetničkih dela. Svoj muzej nazvala je "Hermitage" ili "mesto samoće", jer je bio samo i jedino za nju.

Par vekova kasnije, rezidencija carske familije, postala je najveći muzej na svetu. Zimski dvorac je danas jedna od 5 zgrada Muzeja i ima tačno 1057 soba.Preko tri miliona eksponata se nalazi u Ermitažu, a samo peti deo toga može da bude izložen.
Pre nego što posetite Ermitaž, dobro se pripremite,jer nije lako odabrati šta od tog obilja videti. Možda je najbolje slediti već uhodane staze obilaska:

• Malahitna dvorana
• Zlatna soba Aleksandra II
• Prestona dvorana
• Dvorana za balove
• Mali Ermitaž sa čuvenim satom, ne sa kukavicom, već sa paunom
• "Rafaelov hodnik" - kopija poznate galerije u Vatikanu, koju je projektovao arhitekta Donato Bramante, a oslikali Rafaelovi učenici po njegovim crtežima i kkoja je izgradjena po želji Katarine Velike.
  
  
• "Galerija s blagom" - od zlatnog toaleta, pa sve do 7000 godina starih zlatnih mindjuša, koje su izradjene s takvom preciznošću i detaljima, da ni sam Faberže nije uspeo da ih reprodukuje.
• Galerija francuskih impresionista

Možete da izbegnete čekanje u redu pred blagajnama, ako kartu za Ermitaž kupite online na zvaničnom sajtu muzeja Cena karte je 18 dolara (1 dan) i 25 dolara (2 dana)



Marija Petrović

»»  read more

Rusija - Petrograd

Petrograd, Lenjingrad ili danas Sankt Peterburg, je osnovan 1703 godine. Poznat je po svojim spomenicima, mostovima, po lepoti arhitekture koja kao magnet privlaci ljude iz celog sveta. Poznat po lepoti Neve, po kanalima zbog koga ga nazivaju severnom Venecijom. Ne postoji grad na svetu gde je zivelo toliko talentovanih ljudi: pisci Dostojevski, Puškin, Ljermontov, Gončarov, slikari Ilja Rijepin, Malevič, Šiškin. Arhitekte Rastreli, Monferan i Rosi su svoja najbolja dela napravili upravo u Petrogradu. Petropavlovska tvrdjava, Isakijevski i Kazanski Sabor, zgrada Admiraliteta, Nevski prospekt i nezaobilazni Zimski dvorac - Ermitaž.

A u početku je izgledalo drugačije. Kada je Petar Veliki odlučio da podigne grad u močvarama na obali Finskog zaliva, bio je predmet podsmeha svojih podanika.Istorija je pokazala kakvu je viziju ovaj čovek imao.
Kao što rekoh, milioni turista posećuju ovaj grad. Ali nije samo Rastelijeva arhitektura ili opere Čajkovskog ono što ih privlači. Sankt Peterburg je moderan grad. Grad koji diše i inspiriše. Odavde je krenula Oktobarska revolucija, a devedesetih godina i pokret koji je istu i okončao (Doduše ni jedno ni drugo nije baš bilo dobro za ruski narod).
Priznajem da sam veoma subjektivna u odnosu na Piter, kako ga stanovnici Petrograda zovu. Shodno tome kao prvu stanicu u obilasku grada, predlažem posetu kući u kojoj je živeo najveći Petrogradjanin - Fjodor Mihajlovič Dostojevski:

Njegov stan, a danas muzej, nalazi se iza Vladimirskaja crkve u ulici Kuznječni perulok 5/2, par minuta hoda od metro stanice Vladimirskaja. Videćete detalje iz života Dostojevskog vezane za njegov rad, hapšenje i progonstvo. Isečke iz novina tog vremena koji su ga inspirisali i fotografije kuće u kojoj je smeštena priča o braći Karamazov. Dostojevski je u ovom stanu živeo u dva navrata: veoma kratko 1846, a zatim od 1878, pa sve do svoje smrti u januaru 1881 godine. Tu je počeo da piše svoju ranu priču "Dvojnik" i tu je napisao Braću Karamazove, svoj poslednji roman. Dostojevski je sahranjen na groblju Nikolskoe u okviru manastira Aleksandar Nevski. Tu počivaju i ostali ruski velikani: Čajkovski, Glinka, Korsakov, Musorgski, Lomonosov i admiral Mordvinov.Manastir se nalazi pored Neve, odmah iza trga Aleksandra Nevskog.
Marija

»»  read more

Dan u Pekingu

Beihai Park je smešten odmah pored Zabranjenog Grada. Nekada rezevisan samo za carsku porodicu, danas je najlepši i najočuvaniji imperijalni park u Kini. Njegova istorija se proteže više od 1000 godina, kroz dinastije Liao, Jin, Yuan, Ming and Qing. Budistički hramovi pored jezera, staze oivičene vrbama, paviljoni i kule izmedju travnjaka, malih jezera i uzvišenja. Tu su i mnogobrojne grupe posetilaca iz unutrašnjosti Kine, koje kao znak prepoznavanja nose identične kačkete. Ako imate sreće, može se desiti da pored velikog jezera zasvira orkestar, dok pekinžani pevaju ili čitaju večernje izveštaje sa berze.

Kad izadjete iz Beihai Parka, prodjite kroz Zabranjeni grad. Možete se prošetati za pola sata, a vrlo lako možete da ostanete i celo popodne.
Na južnom kraju zabranjenog grada, čeka vas, po Kinezima Centar Sveta - Tiananmen Square. U svakom slučaju ovo mesto je geografski centar Pekinga. Sa 440 hiljada kvadratnih metara površine, najveći je trg na svetu. U sredini se nalazi spomenik kineskim narodnim herojima. Na severnom delu je Tienanmen Tower, podignut 1417 godine za vreme Ming dinastije, a na južnom kraju trga nalazi se Mauzolej Mao Ce Dunga.
Nacionalni Muzej Kine je zgrada na istočnom obodu trga, a preko puta je Nacionalni Kongres.

Posle ovolikog hodanja, dobra večera je potpuno zaslužena. Najbolja pekinška patka se može naći u restoranu Da Dong Roast Duck. Restoran je od Tijenanmen skvera udaljen oko 7-8 km, pa je pametno uzeti taksi.

Sama pekinška patka se priprema još od Yuan dinastije. Ptice se gaje i hrane na poseban način i po pravilu, kolju posle 65 dana. Za pripremu patke potrebno je oko 70 minuta, znači pripremite se da večeru čekate upravo toliko.Ukoliko ne želite da čekate, onda morate da nazovete restoran i da naručite svoju patku unapred. Da Dong restoran je svoju slavu stekao po svojim "mršavim" patkama (samo 17% masti u popredjenju sa ostalim koji pripremaju patke sa 47% masnoća). Patka se obavezno služi uz krastavce, nekoliko sosova i testo u obliku palačinki. Sve ide sasvim fino uz domaće pivo. Cena pola patke koja je dovoljna za dve osobe je oko 20USD.

»»  read more

Ručak u Šangaju

U poredjenju sa Šangajem od poslednje posete pre 9 godina, primetan je neverovatan prosperitet i razvoj.
Ipak, neki recidivi prošlosti su ostali - ako sletite u Šangaj rano ujutro, može se desiti da baš ništa ne radi. Čak ni automati za novac. Ispred aerodromske zgrade vrebaju taksisti i bolje je napraviti dogovor sa nekim od vozača autobusa koji su parkirani u blizini. Dok se vozite autoputem od aerodroma prema gradu, primetićete da uopšte nema ni jedne jedine zelene površine pored puta. Placevi su tu zlata vredni.
Smešaj je bio u hotelu sa tri zvezdice, punom stranaca. Teško je oceniti da li je bilo više Evropljana, Amerikanaca ili ljudi iz Japana.
Zanimljiv je način služenja jela u restoranu. Osam hladnih predjela nakon kojih slede 8 toplih jela. Desert se služi u sredini, a supa kao poslednje jelo. Ali sve je ukusno.
Čuvene su šangajske ćufte (meat buns). Najbolje se mogu naći u Yu Garden-u, restoran Tou Dian. One od mesa koštaju 1 juan po komadu, dok su ćufte od kraba 7 juana po komadu.
Na kraju boravka, do aerodroma sam otišao super brzim vozom "Shanghai Transrapid System". 8 minuta vožnje, brzinom od skoro 400 km na čas. Cena 50 juana. Samo iskustvo vredi mnogo više.

»»  read more

Neka druga Evropa

Šta posetiti i kada? Svi znamo kako izgledaju poznate slike Pariza, Londona, Rima, Venecije ili Beča i jasno je da bi bilo lepo da ih i uživo vidimo. Na sajtu World Hum možete pogledati kako to izgleda u stvarnosti i u punoj sezoni. Ceo svet doživljava Evropu kao sigurno, kulturno i istorijski bogato mesto u kome žive neki fini nasmejani ljudi, koji jedu neku finu hranu i piju dobra vina. I zato je tokom cele godine, a naročito u sezoni, po evropskim metropolama uvek gužva. Mladi Japanci, penzionisani Amerikanci i ini ostali, žele da se probiju do tačke koju su nebrojeno puta videli na razglednicama i posterima, da se i oni tu slikaju i kažu:"I ja sam bio ovde".
Zato, ako nameravate da posetite neku evropsku temlju, razmotrite sledeće opcije "poznato - nepoznato" i "urbano - ruralno". Manji gradovi su uvek jeftiniji za smeštaj, a često čak i interesantniji od izvikanih metropola. Sve ono što ne možete naši u onim tankim turističkim vodičima je u stvari prava Evropa.Ona gde broj turista ne premašuje broj stanovnika. (Veneciju godišnje poseti oko 15 miliona ljudi).Zamislite samo bilo koje selo u Bretanji umesto Pariza, bilo koji mali holandski grad umesto Amsterdama, Lucern umesto Ciriha ili Hajdelberg umesto Minhena ili Frankfurta. Odmaknite se od gužvi i imaćete jedinstveno iskustvo umesto fotografija koje izgledaju kao i sve druge.

»»  read more

Jedan dan u Šangaju

Prva stanica je muzej (Shanghai Museum). Hiljade godina kineske istorije na četiri sprata. Slike, keramika, nameštaj iz Ming i Quing dinastija. Ipak možda najveći utisak na strane posetioce ostavlja sekira od žada, stara više od 5000 godina. Gledajući je, neminovno se nameće pitanje: "Šta su naši preci radili i gde su bili tada?"
Posle Muzeja pravac park Yu (Shanghai Yu Gardens), koji se nalazi u starom delu grada. Dvadeset godina je trebalo Pan Yunduan-u, da sredinom 16 veka napravi ovaj park, kao poklon svom ocu. Nažalost otac nije doživeo završetak gradnje. Park je tokom poslednjih stotinak godina bio dosta oštećen, naročito za vreme Opijumskog rata i Taiping pobune. Krajem pedesetih godina prošlog veka, u potpunosti je renoviran i 1961 godine, otvoren za javnost. Danas je Yu Garden pun ljudi i tezgi sa raznom robom, tako da je tečko pronaći mirno mesto u njemu. Ali ako vam podje za rukom da ignorišete svu tu gužvu i gungulu, možete da se vratite 500 godina u prošlost i zamislite kako je to onda izgledalo i kakav su mir i spokojstvo odisali ovim parkom.
Posle ručka, ekspresno iz 15 u 21 vek - liftom. Jin Mao Tower je druga zgrada po visini u Kini. Ima 88 spratova sa vidikovcem na osamdesetom. Lift vas doveze na vrh za 45 sekundi. Impresivno!
Ukoliko ste se već umorili, dobar način da odmorite noge na pola sata je da odete do aerodroma i da se vratite nazad. U prošlom postu sam već pomenuo super brzi MAGLEV (lebdeći magnetni voz na jednoj šini) voz, koji vas za samo 8 minuta prebaci do 30-ak km udaljenog aerodroma.Maksimalna brzna je 431 km/h. Ovaj voz je svedočanstvo kineske moći. Nije napravljen da donese profit.U njega je uloženo toliko novca da se neće otplatiti u sledećih 60 godina.
Po povratku sa aerodroma, u blizini je i muzej svile - Jiangnan Silk Boutique Museum. Tu se može pored istorije videti i proces pravljenja svilenog konca i tkanina. Naravno može se kupiti sve od svile, od maramica do prekrivača za krevet.

»»  read more